Hip hop nije samo buntovna faza, već stil života

%d0%b0%d1%82%d1%80%d0%b8%d0%b1%d1%83%d1%82%d0%b8%d0%ba%d0%b0-%d1%85%d0%b8%d0%bf-%d1%85%d0%be%d0%bf-%d1%81%d1%82%d0%b8%d0%bb%d1%8f-%d1%81%d1%82%d0%b0%d0%b2%d1%88%d0%b0%d1%8f-%d0%b8%d0%b7%d0%b2%d0%b5

IZVOR: prave.info

Pisanjem tekstova se bavi od svoje 14. godine, spoznavši da je hip hop najbolji način izražavanja za njega. Može se reći da je ova vrste muzike postala prizma kroz koju je apsorbovao svet i dešavanja u njemu. U pitanju je Miloš Đorđević, poznat i pod nadimkom Bullseye.

Inače, hip hop je vrsta muzike i potkulture koja je nastala sredinom 1970-ih u Njujorku, u crnačkim četvrtima Bronksa. Razvijen unutar afričko-američke urbane zajednice, hip hop je obuhvatio životni stil koji je polako prelazio na tehnologiju, umetnost… Sastoji se od dve komponente: repovanja i di-džejinga. Ples koji oslikava ovu potkulturu je brejkdensing, a urbana umetnost jesu grafiti.

Početak, kao i svaki početak, ima poteškoća s razlogom. Nerazvijenost vokabulara ga je sprečavala da se adekvatno izrazi u pesmama, što je vremenom sve došlo na svoje mesto. Kao dvanaestogodišnjak nije razumeo svrhu ove vrste muzike, koliki je njen značaj i kako je nastala. U narednom periodu, počeo je da se bavi istraživanjem o hip hopu, da sluša strane izvođače i da se konsultuje sa ljudima koji imaju duže iskustvo. Od posebnog značaja su mu bili ljudi koji su imali i do 10 snimljenih pesama, ali su se kretali u nekim užim krugovima. Od njih je učio, usavršavao svoj talenat i našao mnoge odgovore. Za Miloša će hip hop i dalje ostati neistražena teritorija, jer svakog dana otkriva nešto novo. Kod većine njegovih drugova, hip hop je bio samo faza, trend, nešto je bilo moderno među vršnjacima. Međutim, odrastajući uz hip hop, Miloš kaže kako je on postao deo njega.

Zatim, Miloš naglašava da je za mlade uzrasta između 15 i 19 godina veoma važno da se izražavaju na bilo koji način, s obzirom da se nalaze u osetljivom periodu kada dolazi do formiranja njihove ličnosti. „Hip hop je buntovna, kontraverzna muzika u kojoj se često mogu čuti stihovi eksplicitnog sadržaja. Ali, ponekad ne možete opisati određena dešavanja, situaciju, trenutak ili deo svog života, a da sadržina ne bude eksplicitna“ navodeći da mladi mogu prepoznati preneseno i dublje značenje hip hopa. Nastavljajući, Miloš je objasnio da se sadržaj razlikuje od običnog prostakluka jer je prezentovan u određenoj liričnoj formi.

Zidovi sve čuju, pričaj tiše!

Ovde dodje pljusak posle kiše!

Anarhija i havarija, plus agonija.

Ovde majke sinove gube poput kalorija.

Vrsni greju klupe, ne igraju prvu postavu.

Stavi ruku u džep, osetićeš samo postavu.

(Stihovi iz pesme Baš ovde)

Knjiga o džungli – naziv je albuma sa dubokim značanjem. Kroz smeh, Miloš govori kako nema nikakve veze sa Tarzanom koji skače sa drveta na drvo i trči sa gorilama, već predstavlja sasvim nešto drugo. Pesme sačinjavaju knjigu koja govori o gradu i ljudima u njemu, dok je džungla sam grad u kojem je odrastao. Zatim, Miloš navodi da je to grad rata, kriminala, bezakonja, siromaštva i sličnih negativnih pojava u društvu.

Bez obzira na sve što se dešava, optimizam u bolju budućnost je svakako prisutan. „Što se tiče ideja i kreativnosti,  tu nikada nisam imao problema. Baš naprotiv, inspiracija mi je nepresušna i svakog dana mi na pamet padaju nove teme i ideje koje bih mogao da obradim i prenesem na papir.“ Miloš je perspektivnog pogleda i najavljuje novu pesmu i spot sa novosadskim reperom Brankom Kljajićem, koji je balkanskoj hip hop publici poznat pod pseudonimom Fox. Zanimljivo je da je već 10 pesama uvršteno u novi album Knjiga o džungli 2. Veruje da njegove kolege i on čine dobru stvar, potreba za ovom vrstom muzike i dalje postoji, dok oni predano i vredno kreiraju nove muzičke poduhvate.

Intervju napisala Jovana Stojanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *