Danska, zemlja drugačijeg životnog stila

IZVOR: prave.info

Mladi ljudi imaju sve više prilika da otputuju negde, stiču znanje na drugim fakultetima i da se više oslone na sebe. U razgovoru za prave.info, Nenad Stojanović govori o svom iskustvu u Danskoj, kako se razlikuje njihov sistem od našeg, upoznajući kulturu i ljude iz Danske i različitih delova sveta, a koji su svoje vreme provodili u studentskim domovima.

prave.info: Pošto si student Međunarodnog poslovnog koledža Mitrovica (IBCM), imao si priliku da odeš na razmenu studenata. Šta te je privuklo kod Danske od mnogih drugih ponuda?

Pored ponude za Dansku, takođe sam imao ponudu da idem za Portugal. Pre nego što sam aplicirao, raspitao sam se o svakoj državi posebno, kakav je život tamo, kakav je standard, kakav je koledž tamo i slično.

Shvatio sam da je Danska ekonomski jača i stabilnija u odnosu na Portugal, samim tim to će umnogome značiti kad budem aplicirao za posao u nekoj stranoj državi.

Koje uslove je bilo neophodno da ostvariš da bi otišao tamo?

Prvenstveno je bilo potrebno da sagledam svoju finansijsku situaciju i da li se moji roditelji slažu sa mojim predlogom. Što se tiče škole, trebalo je da imam veliku prisutnost na časovima i da imam dobre ocene.

Koliko dugo si bio tamo? I po čemu ćeš pamtiti svoje vreme provedeno tamo?

U Danskoj sam proveo pet i po meseci ukupno. Vreme koje sam proveo tamo bilo je nezaboravno, puno novih aktivnosti i dešavanja koja se nisu održavala kod nas u gradu i na fakultetu. Učenje kao jedan od sastavnog i najvažnijeg dela boravka u Danskoj, i mnogo se razlikuje od onoga što učimo kod nas na koledžu.

U kojim segmentima su se razlikovale studije tamo od ovih ovde? Koliko su predavanja i sami predavači slični našim?

Naš koledž (IBCM) je partner sa koledžom u Danskoj, mi radimo po njihovom nastavnom programu, takođe imamo i isti sistem ocenjivanja, ali opet ima dosta razlika što se tiče toga. Na IBCM-u smo učili nešto sažeto i skraćeno, tako da je na nama bilo samo da naučimo to što smo čitali na času i to bi bilo to. Dok je u Danskoj sasvim drugačije. Profesori su bili dosta opširni i od nas se tražilo da izvučemo samu suštinu iz tog predmeta, da naučimo kako da koristimo i da primenjujemo razne biznis modele.

Šta je najbolji deo razmene studenata?

Najbolji deo kod razmene je to što stičeš iskustvo sa ljudima koji imaju sasvim drugačiji pogled na ono što se dešava oko nas. Ili, konkretno, tokom učenja različite ideje i mišljenja su uticala na mene da i ja naučim da sagledavam stvari iz više različitih uglova, što se meni mnogo sviđa kod njih. Naravno, neizostavni deo razmene studenata jesu i izlasci vikendom.

Šta bi poručio svim mladim ljudima koji se plaše na ovakav korak? Koliko je strana zemlja izazovna?

Razmena studenata na pet do šest meseci jeste izazovna i zahteva, pre svega, mentalnu spremnost kod mlade osobe. Kao i odlučnost da tim svojim postupkom unapredi sebe i svoje znanje, što je najvredniji benefit te razmene. Studenti koji se odluče za takav potez, uglavnom se od njih samo zahteva dobra organizacija, počevši od dokumenta pa do pakovanja stvari za boravak.

S obzirom da je tamo danski zvanični jezik, nikada ranije nisam imao prilike da upoznam nekoga ko je odatle ili da priča tim jezikom. Izazovno je u prvih mesec dana dok se ne upoznaš sa sistemom i dok ne vidiš kako i na koji način stvari funkcionišu. Nakon toga, sve je lakše.

Šta si naučio o Danskoj? I da li planiraš da se vratiš tamo?

Danska je zemlja koja je znatno naprednija u odnosu na nas, sistem je savršeno uklopljen, počevši od osnovnih stvari, lične karte, zdravstvenog osiguranja pa do recikliranja i zdravih životnih stilova. Danci su ljudi koji dosta brinu o svom životu, pravilnom načinu ishrane i takođe se dosta bave sportom, bilo profesionalnim biciklizmom, rekreativnom vožnjom bicikla ili trčanjem.

Trenutno ne planiram da se vratim tamo, ne zato što mi se ne sviđa država kao država, nego hoću da probam ponovo nešto novo, nešto drugačije, možda nešto izazovnije.

Poruka za sve mlade koji nisu sigurni da li je razmena prilika koja se treba iskoristiti…

Razmena studenata je definitivno nešto što treba iskoristiti, to je iskustvo koje se ne pruža stalno i svakome. Znanje koje stekneš tokom boravka u nekoj stranoj zemlji i način razmišljanja umnogome mogu da pomognu tokom daljeg života, u pronalaženju posla, pa čak i promeni pogleda na svet.

Intervju vodila i članak napisala Jovana Stojanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *