Jelena Orlović: „O glumi bez glume”

IZVOR: prave.info 

Jelena Orlović, glumica. U svet glume je zakoračila sasvim slučajno. Da je gluma njen životni poziv shvatila je na Akademiji u Kosovskoj Mitrovici. Diplomirala je u klasi profesora Boška Dimitrijevića i Aleksandra Đinđića. Trenutno je na master studijama, živi i radi u Beogradu. Filmovi Odavde nema nazad, Klasići i Sporazum, serija Komšije, predstave Hotel Kosovo, Baš baš čelik, Govorna mana, Dantonova smrt, Sestre 999, Bajpas, Slobodan šou, Ujedinjenje ili smrt, Lift – Slobodan šou, Dve novogodišnje jelke, Uspavana lepotica, Ženidba, The party, Zlatna groznica, Na dan bezbednosti… Ovo su samo neki od uspeha ove mlade glumice.

Saradnja sa Milanom Karadžićem, Jelenom i Minjom Bogavac, Nenadom Todorovićem, Goranom Markovićem i mnogim drugim rediteljima predstavlja samo početak karijere dvadesetsedmogodišnje umetnice kojoj su mnoga vrata otvorena. Ljubav i vera su njeni pokretači. Za prave.info, o svojim počecima, glumačkim uzorima, filmu, pozorištu, glumi i saradnji sa Tihomirom Stanićem, Jelena govori entuzijastički i s ljubavlju. 53749578_1727476484020171_1785925956628643840_n

Počeci… 

2011. godine sam prvi put kročila na Akademiju, bez ikakvog ranije amaterskog bavljenja glumom. Da će gluma biti moj poziv shvatila sam tek nakon odigrane prve ispitne predstave. Do tada nisam znala da li je gluma zaista moj poziv Ili samo dečiji san. Naravno, zahvaljujući mom profesoru, koji me je primio u klasu. E, tada je krenulo istinsko bavljenje, čitanje, sazrevanje i sve ono kroz šta na akademiji moraš da prođes. Nije bilo jednostavno, ali sam baš iz te upornosti i želje za napredovanjem shvatila da gluma jeste moj život.

Pozorište – najveća ljubav

Nemam glumačke uzore, ali svakako postoji veliki broj glumaca koje cenim i nezahvalno je izdvojiti bilo koga. Cenim glumce koji svaku predstavu odigraju profesionalno bez obzira na to gde se predstava igra i bez obzira na brojnost publike. To sam naučila upravo u svom matičnom pozorištu od svojih starijih kolega, koji su igrali kako pred punim salama domova kulture, širom Kosova, tako i za jednu jedinu baku u njenom dvorištu. Ovo je i odgovor na to da je pozorište svakako moja najveća ljubav. Igrati pred publikom se ne može uporediti sa osećajem na setu. Lično, nemam toliku euforiju, energiju, kao kada se podigne zavesa. Naravno, jako je lepo raditi na filmu ili seriji. Na filmu prezentujete lik, u pozorištu ga živite.

Govorna mana kao prekretnica

Igrati rame uz rame sa Tihomirom Stanićem u tom trenutku je za mene značilo mnogo odgovornosti, a slobodno mogu reći i straha. Ulogu u “Govornoj mani” dobila sam čim sam izašla sa akademije. Naravno da sam bila presrećna, ali i uplašena, zbog toga što prema Goranu Markoviću osećam ogromno poštovanje. Igram mladu glumicu koja se susreće sa profesionalnim i moralnim iskušenjima, karakterističnim za naš posao. 1

Ova uloga mi je dala dodatno samopouzdanje, da se u potpunosti posvetim svojoj profesiji. Tiki ću uvek biti zahvalna na svemu što me je naučio, što sam se na probama osećala kao da sarađujemo dugi niz godina, i što je u svakom trenutku imao strpljenja i razrešenja za sve moje nedoumice. Uvek je insistirao da kažem ako mi nešto nije jasno. On je po mom izrazu lica znao kada nešto nije u redu i sačekao da mi kasnije objasni. Dakle, bez obzira na njegovu reputaciju, Tika je izuzetno skroman i dostupan. U takvoj energiji sam mogla samo da napredujem, verovala sam, kako Tiki, tako i Goranu, i znala sam da radim pravu stvar.

…Planovi…

Trenutno se bavim svojim master radom, odnosno monodramom “Boginje” Dragoslava Mihailovića, koju ću, ako sve ide kako sam planirala, premijerno igrati krajem aprila. Takođe me čeka i premijera predstave “Halflajf” koju radim sa svojim klasićima. Sredinom meseca i početak proba na predstavi “Ivkova slava”, po tekstu i režiji mog kolege Bojana Stojčetovića, dakle nešto malo drugačije od Sremca, koje željno iščekujem. Za sada je to nešto na šta želim da se fokusiram. A budućnost… pa trudim se da živim u sadašnjosti  i mislim da je tako bolje, jer budućnost nije izvesna.

53563586_2211648575766443_1632533158157090816_n

Najveći uspeh

“Bajpas” po tekstu i režiji Minje Bogavac.  Mada, smatram da sam mlada i da ono najbolje tek sledi.

O glumi bez glume

Gluma je takav poziv da konstantno učis kroz rad, kao i u životu. Zahteva mnogo odricanja. Ne postoji fiksno radno vreme. Ono što sam možda naučila je da ako iskreno i iz srca ne voliš ovaj posao, onda ne možeš da se baviš njime. Važno je da u glumi što manje glumiš.

 

Intervju uradila Tijana Mihajlović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *