Danska me je naučila skromnosti – iz ugla Aleksandre Lazarević

IZVOR: prave.info

Prvi trenuci provedeni u Danskoj bili su obeleženi snalaženjem, životom u domu i oslanjanjem na sebe. O svom iskustvu na razmeni studenata u Danskoj, za prave.info, govori Aleksandra Saška Lazarević. Sva prijateljstva, osamostaljivanja i druženja sastavni su deo ovog životnog putovanja, dok su prve stvari kojih se seća – kiša, bicikl i srećni ljudi. Tokom vremena koje je provela tamo, naučila je osnove danskog jezika. U međuvremenu je držala časove engleskog jezika devojci iz Irana i naučila da pravi sjajne koktele.

prave.info: Koji je tvoj opšti utisak o Danskoj?

Saška: Ljudi su jako opušteni i prijatni. Došla sam sa predrasudom da su Danci jako hladni i zatvoreni. Imala sam, ipak, lepa iskustva sa Dancima. Između ostalog, upoznala sam ljude različitih nacionalnosti – Kineze, Ruse, Tajlanđane, i ostale iz Evrope. Išla sam sa tim, čak i kada sam napuštala porodicu, nisam imala neke emocije koje su me terale na plakanje, jer sam znala da je ovo jedan period života i da treba da se pokažem u najboljem svetlu. Tako da sam imala radoznalost i strast da uspem.

Par puta, kada sam se posle predavanja vraćala kući, bila sam mokra do kože. Posle vrućeg tuša, osećaj je bio izvanredan. Ne mogu da opišem osećaj kada pokisnem. Neko bi se uspaničio kada bi mu se to desilo. To je prirodno, nekako sam zavolela tu kišu. Kiša mi je bila mnogo lepša nego ovde.

Koliko su značajna prijateljstva koja se ostvare tamo?

Slavila sam rođendan tamo. Drugari iz doma su mi napravili veliko iznenađenje. Sa njima sam imala baš lep odnos. Pevali smo i igrali, puštali muziku iz različitih zemalja. Sa svima sam skoro u kontaktu, dok sam najbliskija bila sa Kineskinjom koja je bila u sobi do moje. Divno iskustvo. Učila sam da jedem štapićima. Pila kineski čaj. Kada sam se vraćala kući, oni su mi poklonili štapiće i kesicu čaja.

Da li si htela da ostaneš duže od predviđenih 6 meseci?

Iskreno, htela sam da produžim svoj boravak tamo, jer sam se lepo snašla. Nekako je život opušteniji. Osetila sam šta znači živeti. Nemaš problema nigde, možeš da odeš gde god hoćeš. Bus nikad ne kasni. Sve se rešavalo jednim minutom. Ne postoje ljudi koji prose na ulicama. Čist grad. Zemlja je tako uređena da za svakog ima mesta pod tim nebeskim krovom. Svako ima neku socijalnu pomoć.

Šta te je najviše šokiralo tamo?

Šokiralo me je kada sam na ulici videla transvestita. Nikad ranije nisam videla transrodnu osobu. Kada sam jednom šetala Kopenhagenom, videla sam i bilo mi je jako čudno. Bila je to bunda, štikle. Nisam gledala sa prezirom ili nešto poput toga, moja iznenađenje je proisteklo iz toga što nisam nikada ranije videla javno takvu osobu.

Po čemu se razlikuju studije tamo od ovih ovde?viber-image-2019-03-11-12-21-18

Možda na neki način kvalitetnije. Predavanja su isto interaktivna. I kada se uključe ljudi iz različitih delova sveta, onda saznate kako neke stvari funkcionišu. Naučite mnogo o drugima i mnogo o sebi. Svako doprinosi jednom većem znanju.

Šta si naučila od drugih?

Naučila sam da se opustim. Bilo je kao da sam na godišnjem odmoru. Od Danaca sam naučila koliko treba biti skroman i zadovoljan svojim životom. Danci žive u zemlji gde se plaćaju veliki porezi. Naučila sam koliko oni cene svoje stvari. Neće kupiti nešto novo, nego polovno. Kupiće polovni nameštaj i uštedeće novac za letovanje. Tamo sam shvatila koliko mnogo stvari imam. Potrebno ti je samo ono što je udobno i komforno. Danci se ne obaziru na to kako ti izgledaš. Oni te neće etiketirati na osnovu izgleda. Njima su bitne veštine i znanja.

Svake godine njihovo ministarstvo objavi konkurse za poslove, tako da otvaraju katedre koje su neophodne. Strateški i planski odrađeno tako da će osobe koje završe studije odmah naći posao. Isto tako, 52% ljudi je odbilo unapređenje na poslu. Meni je to bilo zastrašujuća cifra, pa sam pitala zbog čega je to tako. Danci neće odgovornost, zadovoljni su onim što imaju. Tu su gde jesu. Sa većom platom bi bio i veći porez. Ne voze besne automobile. Njima je bitno da mogu da se prevezu od tačke A do tačke B.

Da li je bilo prilika da se putuje dok si bila tamo?

Prvo sam posetila neke gradove u Danskoj, kao što su Arhus, Keterminde, Kopenhagen… onda sam posle toga poželela da odem u Laponiju, jer sam želela da obiđem taj artički krug i da osetim pravu zimu. Stvarno sam je osetila, bilo je minus 20! Išli smo autobusom sa Erasmus Student Network-om. To je bila grupa studenata koja je išla tamo. Krenuli smo preko Švedske, dok smo obišli i Norvešku u toku jednog dana. Imala sam priliku da hranim irvase, da se vozim na sankama, da vozim skuter na snegu. Upoznala sam narod Sami, jela meso od irvasa.

Prvi put sam videla ljubičasto nebo. To sam videla u Kiruni, u Švedskoj. Mislila sam da to ne postoji, takva boja neba. Dani su jako kratki, već u 2 sata pada mrak.

Imala si prilike i da radiš tamo. Koliko je to značajno iskustvo?

Imala sam dosta sreće. Držala sam devojci iz Irana časove engleskog jezika. Ona je na doktorskim studijama elektrotehnike. Bio joj je potreban neko ko će da vežba konverzaciju sa njom. Posle nekog vremena sam, igrom slučaja, počela da radim kao barmen u restoranu. Jako lep restoran u centru Odense, tako da sam naučila da pravim kafe, šejkove i koktele. Radila sam u prefinjenom restoranu, sa ograničenim radnim vremenom. Da nisam radila, ne bih mogla da priuštim sebi putovanje.

Kakav je Odense?viber-image-2019-03-11-12-14-13

Odense je studentski grad, treći najveći grad u Danskoj. Dosta je restorana i kafića, ima gde da se izađe. Deo grada u kom sam živela zove se Raj jabuka. Baš je bilo lepo, dosta zasađenih jabuka, zelene trave i prirode. Sneg koji bi pao, brzo bi se otopio. Odense je grad na ostrvu, okružen Baltičkim morem.

Koji su planovi za budućnost?

Htela sam tamo da ostanem, jer sam se snašla. Morala sam da se vratim zbog semestra. Tako da sam odlučila da se vratim i nakon toga ponovo odradim praksu negde sa strane. U Danskoj sam iskoristila sve što sam mogla. Učila sam, putovala, radila i našla staž za 7. semestar. Sve ono što sam poželela, većinu sam ostvarila. Svakako bih htela da odradim staž u nekoj međunarodnoj kompaniji. Da li će to biti Danska ili neka druga zemlja, videćemo.

Svima preporučujem da odu na razmenu, jer će im se otvoriti novi vidici. Spoznaće sebe u tom svetu. Videće koliko mogu da postignu. Ne zna čovek koliko može, dok ne ode. I tada nauči da se snalazi sam, da stvara kontakte i prijatelje. Tek kada čovek krene od nule, može da vidi svoje mogućnosti. Zato mislim da je razmena studenata velika prilika i šansa za mlade. Tako mogu da se osamostale. U svakom smislu, razmena je doprinela mom životu. Sve je išlo lagano, to mi je baš prijalo.

Intervju uradila i članak napisala Jovana Stojanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *