Dva lica istog poremećaja

IZVOR: prave.info

Omladinsko udruženje Sinergija organizuje otvoreno predavanje o bipolarnom poremećaju u petak, 10. maja, sa počekom od 18.00 časova. Na njemu će o svom iskustvu govoriti Aleksandar Tanasković, pričaće o tome kako se nosio sa ovim poremećajem i kako se izlečio. Udruženje možete naći na novoj adresi, u ulici Džona Kenedija 28/2, prekoputa O.Š. “Branko Radičević” i Muzičke škole “Miodrag Vasiljević”. O ovom poremećaju možete pročitati više u ostatku teksta. 

 

Oscilacije u promeni raspoloženja deo su svakodnevice. Ljude obuhvati ushićenje kada im se dogodi nešto veselo, dok se osećaju tužno kada nešto izgube ili ne ostvare. To su sasvim normalne reakcije. Međutim, problem postoji ako promene raspoloženja ne prate životne okolnosti. Psiholozi i psihijatri karakterišu „bipolarni poremećaj“ kao afektivni poremećaj jer utiče na emocije koje nisu u skladu sa realnim kontekstom.

Poremećaj se naziva bipolarnim zbog dvojake manifestacije u vidu smenjivanja povišenog (manija) i sniženog raspoloženja (depresija). Ove faze nisu u skladu sa datom situacijom. Psiholozi osobu u fazi manije opisuju kao preterano pričljivu, razdražljivu, sa čestim sukobima sa drugima. Pored toga, takva osoba vrlo često uključuje nekritičan entuzijazam u međuljudskim, seksualnim i radnim interakcijama. Raspoloženje u maniji često nije stabilno veselo. Ono se vrlo često smenjuje sa razdražljivošću, bezrazložnom ljutnjom, napetošću, nemirom, čak i depresijom, pa plač i suze nisu retkost.

Kod osoba u maničnoj fazi mišljenje je ubrzano, primećuje se tzv. beg ideja koji karakteriše ubrzano pričanje i prebacivanje sa jedne teme na drugu. Često se dešava da takvi ljudi imaju pogrešna uverenja, misle da su plemenitog roda, da će se obogatiti, da su poznati naučnici, umetnici, itd.

Sa druge strane, u depresivnoj fazi osoba ima suprotne simptome. Osoba se oseća iscrpljeno, slabo, umorno, nemotivisano, malaksalo sa gibitkom interesovanja za stvari koje su je ranije veselile. Tako se dešava i da osoba zapusti ličnu higijenu i fizički izgled. U većini slučajeva ima poteškoće oko poslova koje je ranije radila sa lakoćom. Mnogi oboleli od bipolarne depresije razmišljaju o samoubistvu, te znatan broj njih pokuša suicid.

Svaki poremećaj je važno prepoznati i reagovati na vreme. Lečenje je neophodan deo oporavka. Korišćenjem lekova mogu se sprečiti neželjena ponašanja. Osoba može skladnije da živi sa svojim bližnjima i u društvu. Takođe, može da normalno obavlja posao i ostale obaveze.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *