Ljudskim pravima se štiti ljudsko dostojanstvo

IZVOR: prave.info

Učenički parlamenti jesu jedan od vidova učešća mladih. Međutim, da li mladi mogu da se osnaže i postanu svesni na koji način mogu da utiču na svoje društvo. Sa druge strane, ljudska prava su pojam o kojem se u današnje vreme dosta govori, ali školski sistem nije u dovoljnoj merio približio mladima značaj istog.

O učešću mladih tokom srednjoškolskog perioda i razumevanju diskriminacije za prave.info govorio je Nenad Jovanović, student Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici.  

prave.info: Pošto bio deo učeničkog parlamenta u srednjoj školi, da li ste uticali na neke odluke?

Učenički parlament nije imao neke konkretne zadatke. Uglavnom je taj učenički parlament bio zadužen za neke probleme učenika. Ustvari, više se problema rešavalo preko razrednog starešine. Učenički parlament je nekako više bio skrajnut. Većinom smo se sastajali po potrebi, par puta u toku školske godine. Dešavalo se da se sastajemo uoči neke aktivnosti ili u toku organizovanja.

Koje aktivnosti ste kao parlament organizovali?

Učenički parlament je uzimao svoje učešće kada je trebalo da se organizuje neki sportski događaj ili neko sportsko takmičenje. Uticaj je bio minimalan. Sve se svodilo na okupljanje učenika i neki vid podrške organizovanju tih događaja.

Pošto si prošao radionice o ljudskim pravima Omladinskog edukativnog kluba Sinergija, da li možeš da proceniš u kojoj meri se tvoje gledište o ljudskim pravima promenilo?

Kada sam ranije čuo reč ljudska prava, nisam se toliko obazirao na to. Bila je kao svaka druga reč. Kasnije, kada sam prošao radionice o ljudskim pravima, kada sam malo dublje ušao u tematiku o ljudskim pravima, kada sam postao svestan šta sve obuhvataju ljudska prava, promenio sam razmišljanje. Počeo sam da razumem svrhu ljudskih prava. Moje razmišljanje se promenilo. Neke nove stvari sam uspeo da savladam, tako da su bile veoma korisne radionice. Trebalo bi svako da prođe iste.

Šta si naučio iz radionica?

Prvenstveno, radionice su nam ukazale koja su to ljudska prava svake osobe. Pored toga, šta je ono što svaku osobu sleduje po deklaracijama i dokumentima o ljudskim pravima, da nam ukažu na koji način treba da se ophodimo prema drugima. I iznad svega, da nam pokažu šta je diskriminacija i kako se može sprečiti. Jednom rečju, naučili smo na mnogo interaktivniji način kroz radionice kako se štiti ljudsko dostojanstvo.

Šta je tvoja prva pomisao kada se kažu radionice o ljudskim pravima?

Najzanimljiviji deo mi je bio kada smo upoređivali različite geografske predele i različita ljudska prava. Uporedili smo ljudska prava u Dubaiju i ljudska prava u nekom selu u Africi. Naime, život u Dubaiju je na visokoj lestvici, dok je samo nekoliko stotina kilometara dalje, u tom afričkom selu život u bedi. To govori i o velikom jazu između siromašnih i bogatih u današnjem svetu. U tom afričkom selu, ljudska prava su srozana i nema normalnih uslova za život. To je nekako ostavilo najdublji utisak na mene.

Zašto smatraš da je edukacija neophodna i bitna za mlade ljude u ovoj oblasti?

Svako obrazovanje u ovoj oblasti je korisno. Pre svega, zato što smo naučili šta su naša ljudska prava. Još jedan razlog je da bismo kasnije znali šta nam sleduje i šta da zastupamo. Trebalo bi da svaka osoba ovo prođe, da se upozna sa ljudskim pravima. Takođe, smatram da bi trebalo da se u školama priča o ovome i da bude prožeto kroz nekoliko predmeta. I ne samo da se kroz neformalno obrazovanje stiče saznanje o ljudskim pravima i prevenciji diskriminacije. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *