Dan pobede – Kako stojimo sa ljudskim pravima?

IZVOR: prave.info

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je zvanično proglasila Međunarodni dan ljudskih prava 1950. godine. Ono što je zanimljivost je da je istog datuma potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, samo 2 godine pre toga. Opšte je poznato da je ova deklaracija prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava, koji proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava, dok se odnosi na sve narode sveta.

Ljudska prava jesu osnovna prava svake osobe, a stiču se samim rođenjem. Pored toga, ona su neotuđiva i nedeljiva, i svojstvena su svim ljudima na planeti, ne uzimajući u obzir njihovo državljanstvo, prebivalište, nacionalno ili etničko poreklo, pol, boju kože, jezik ili bilo koji drugi status.

Povelja sadrži 49 prava, uključujući pravo na ljudsko dostojanstvo, osnivanje porodice, žuvot, slobodu, pravo na rad, socijalnu sigurnost, zdravstvenu zaštitu. Pored toga, Poveljom je zabranjeno mučenje, ropstvo ili teranje dece na rad.

Učesnici radionica o ljudskim pravima često misle da je kršenje prava češće u diktatorskim državama, nego u demokratskim. Jedan od učesnika je izjavio sledeće: „Sloboda štampe i govora nam omogućavaju da uvidimo kršenje ljudskih prava “. Naime, ovi mladi ljudi pohađaju radionice OEK Sinergija, preko onlajn platforme Zum. Edukatori ih podstiču da preispituju svoja gledišta, tako da se na pitanje o kršenju ljudskih prava u demokratskim državama otvorila duga diskusija. Miloš (23) je koristeći se primerom svog druga koji se vratio iz Amerike, prepoznao da je tamo zavladao veliki strah od izbeglica i da su njihova prava veoma degradirana.

Prema trenutnim statistikama UNICEF-a, čak 85 miliona dece u Africi nema najosnovnije papire. Nemanja (17) smatra da je veliki broj plemena koje nemaju uopšte shvatanje pojma civilizacije i da je njima totalno strano šta se dešava u ostatku sveta. Dodaje da je „teško uporediti step razvoja u Švedskoj i u nekoj državi u Africi.“

Bilo bi dobro da se podsetim da je početak borbe za ljudska prava započeo nakon stravičnih prikaza u Drugom svetskom ratu. Dan pobede se proslavlja svakog 9. maja i dobar je podsetnik svim ljudima da se tako nešto ne treba ponoviti. Iako Deklaracija na početku nije bila obavezujuća, snažno se apelovalo na sve članice da priznaju značaj prava na život, dostojanstvo, slobodu, itd.

U svetu se mnoge organizacije bore za zaštitu ljudskih prava. Čini se da naša prava nisu nikada u dovoljnoj meri ispoštovana. Neke od organizacija koje direktno rade na ovom pitanju i čiji bi vas rad zainteresovao su: Human Rights Watch, UN Watch, Freedom House, i mnoge druge.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *