Pisac Dejan Jasnić: „Dati mladima šansu i polako ih brusiti u najlepši dijamant”

IZVOR: prave.info 

Pisac i satiričar Dejan Jasnić, o inspiraciji, stvaralaštvu, slobodi i mladima govori za prave.info. Pisac Dejan Jasnić je rođen u Raški a trenutno živi i stvara u Novom Bečeju. „Milan Savić i sinovi” i „Pismo sinovcu” predstavljaju deo njegovog stvaralaštva.

Odakle dolazi inspiracija?

-Dolazi iz naše svakodnevice, iz onih dešavanja koja su svesno ili nesvesno postale prekretnice u našim životima. U čitavoj toj zavrzlami i turbo dešavanjima mi jednostavno dolazimo u situaciju da postajemo robovi u svakom smislu. Koliko puta ste imali situaciju da čujete kada neko kaže- Čim oni nama plasiraju ovu budalaštinu onda ko zna šta su hteli da urade nešto drugo. Jesu li hteli da nam poskupe struju, smanje penzije ili prikriju neko ubistvo?.. To je jednostavno tako. Zatupi, zaglupi i bićeš glavni. kao u onoj narodnoj- Zavadi pa vladaj. Zato smo svakodnevno suočeni sa stvarima koje i često i teško moraš objašnjavati. Ja pokušavam i da objasnim i da skrenem pažnju na neke nelogičnosti ali na jedan satiričan način.  received_1004878253307532

Da li sredina doprinosi stvaralaštvu?    

-Apsolutno. Uticaj sredine je veoma bitna stavka. Što je sredina veća, neke nebuloze se manje vide. Što je sredina manja, nebuloze su veće. To tako ispadne jer nam tu situaciju diktira ritam i brzina života, napredak tehnike i tehnologije itd. itd.  Ljudski mozak je postao isuviše mali za toliki broj informacija koje nam se plasiraju i onda čovek postane sluđen u mnogim situacijama. Međutim, ja pravim sasvim drugu paralelu po tom pitanju obzirom da sam rođen u sredini koja je jednonacionalna, a živim u sredini koja je višenacionalna i to je ona prava draž. U sredini gde živim, gde se razlikujemo, recimo, po nacionalnosti i veroispovesti, ako nema tolerancije ili što bi narod rekao- Ako ne staneš na loptu, onda je to veoma nezgodna situacija. To vam je isto kao kada je u pitanju jedan normalan i zdrav brak. Razlika je u polovima ali ako nema tolerancije onda nema ni braka i u čitavoj toj priči najviše deca ispaštaju, hteli tu tezu neki da prihvate ili ne, ali ja lično mislim da je to tako.

 Šta je najviše uticalo da pišete?

Većina satiričara se bavi politikom i političarima koji su na primer aktuelni naročito kada su u pitanju njihove nebuloze. Ja pokušavam da satiru primenim i povežem sa onima koji su te aktuelne političare izabrali a to je narod. Postoji jedna stara poslovica koja kaže- Kakva svinja takva mast, kakav narod takva vlast. Zbog toga, kroz sve te dogodovštine koje su u mojim pričama ja jednostavno pokušavam da prikažem da je ova poslovica sasvim na svom mestu.

 Često pričamo o slobodi, da li je sloboda tema o kojoj se priča?

Naravno. Nama se krug polako sužava i sve manje i manje imamo slobode. Koliko smo već dugo uskraćeni za slobodu kretanja, a o slobodi govora da i ne govorimo. Jedino što nam još uvek ne mogu uzeti je sloboda duha, mašta i kreativnost koja je na ovim našim prostorima neverovatno izražena. Nismo još uvek ni robovi ni roboti. Batrgamo se nekako, snalazimo i dovijamo pa nam to produbljivanje moždanih vijuga koliko toliko produžava život.

 Kako razumeju satiru u zavičaju odakle ste, a kako u sredini u kojoj živite? received_3012407055526255

Fantastično. Razlog je u tome što je narodska. Nema po tom pitanju nikakve razlike ni u Raški (Baljevac na Ibru) gde sam rođen, ni u Bečeju gde živim, a ni u Novom Bečeju gde je moja druga kuća. U mnogim pričama skoro da se i ne primećuje  u kojoj sredini je priča napisana a ponekad u priči ima dešavanja iz sve tri sredine. To su tri sasvim različita mentaliteta (Raška, Bačka, Banat) ali sa druge strane, svi imaju iste probleme.

 Kako se osećate povodom književne nagrade Dečjeg saveza opštine Raška?

Svaka nagrada imponuje ali i obavezuje. Ova nagrada je meni veoma draga obzirom da je stigla u trenutku kada se oko nas skoro ništa ne događa zbog situacije koja je sada nastala u vezi ove epidemije ili pandemije. Kako god. Otkazane su mnoge manifestacije, sportski događaji  i tako dalje. Draga mi je i zbog toga što dolazi iz sredine gde sam rođen, odnosno sa lokala. To je znak da nisam zaboravio svoj rodni kraj ali i da imam jako dobru saradnju sa mnogim ljudima tamo. Ipak, od svega mi je najdraže to što iza ove nagrade ne stoji nikakva politička opcija ili tome slično već je dobijena kao simbol jednog rada i saradnje.

 Šta poručujete mladima i čitaocima?

Prvenstveno mislim da mladima treba dati šansu. Mladi su osim određenih sloboda uskraćeni i za svoje šanse. Muka me uhvati kada dođu pa kažu- Ma šta on zna, on je još zelen i tome slično. Pa jesi li mu dao šansu čoveče! U jednom timu mnogo više trči i pruža fudbaler od dvadeset u odnosu na onog od četrdeset godina. Dati mladima šansu i polako ih brusiti u najlepši dijamant. Ovi matorci se plaše naše mladosti, naše inteligencije, naše budućnosti a u stvari prosto rečeno, plaše se sopstvene dece i sopstvenoj deci sapliću noge. Zbog toga su došli u situaciju da sopstvenu decu rasteraju po Svetu i pitanje je da li će ih više ikada i videti. Naročito one koji su svoju sreću potražili u zemljama poput Amerike, Kanade ili Australije. Ovim odgovorom više skrećem pažnju matorima nego što bih nešto poručio mladima pa sad ko kako shvati.

Intervju uradio Nikola Mihajlović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *